Ko se još ne sića Ćire
Vlaka naše te mladosti,
Vozio je on lagano
Dok mi smo mu bili gosti.
Dimio je putem cjelim
I stenjao baš uz brdo,
Dok se sporo uz njeg penjo
Ko umoran je starac bio.
Lokomotiva tviždi, stenje
Koda vozi svo kamenje,
U vagonu cika, zvon
Stari Ćiro bi nam dom.
Još u meni taj osjećaj
U stanici kad ulazi,
I mrtve bi probudio
Naš baš Ćiro lipi mali.
Ispustio bi tada paru
Zazviždio tako jako,
Streso bi se na stanici
Od tog zvuka ljudi svako.
Iz vagona tad bi žurno
Izlazili svi putnici,
Da bi novi mogli stati
I sa njime pošli kući.
Ko se još ne sića Ćire
Vlaka naše te mladosti,
Vozio je nas baš sviju
Tako jako a i glasno!
14.03.2018. Brat Bojan.
