Svako jutro ja umijem
Ruke, zube a i lice,
Tak i Dušu triba umit
Da nam bude ko u dice.
I kad grije ispovidim
One što me uvik prate,
Na žalost se oni uvik
Baš nekako opet vrate.
Pa nam Duše opet trpe
I u griju tome pate,
O kako bi ja volio
Da se grisi ti ne vrate.
Al u nama nešto ima
Što nas goni a i kuša,
Zbog tog uvik ljudi moji
Baš najviše pati Duša.
Na žalost se grij ponavlja
Pa i srcu nije lako,
I ako je svima nama
Žao ljudi zbog tog jako.
Ali Bog je Milost, Ljubav
Koji uvik oprost daje,
Na ispovid se triba ići
I sve Njemu da se daje.
Svakog jutra ja umijem
Ruke, zube a i lice,
Tak i Duše umit triba
Da su čiste ko u dice!
07.03.2018. Brat Bojan.
