Kad se sitim
Ditinstva što ode,
Vrbe mlade
I njezine kore.
Pravile se
Trube i ćurlici,
Al sve brzo
U zaborav ode.
Kad se kora
Odvoji od grane,
Savije se
I pisak se stavi,
I zvuk tada se
Oglasi iz roga,
Zvuk podsiti
Od velikog broda.
Pravili smo
I frulice male,
Ćurlik što se
Nekad baš je zvao.
Ćurlikalo
Niz selo se moje,
Jest da bilo
To je ljudi davno.
Al i danas
Kad put me nanese,
Pokraj liske
U proliće mlado.
Il uz vodu
Pokraj vrbe mlade,
Mora truba
Il ćurlik da padne.
Uz to pisak
Pišćom što se zove,
Ulipšala
Dane bi baš ove.
Ko čobani
Čuvali smo stada,
Truba, ćurlik
Bi igrača nama.
Kad se sitim
Prolića i liske,
Mlade vrbe
I njezine kore.
Lipše trube
Od te baš mladice,
Napravt se
Nemože baš bolje!
17.05.2018. Brat Bojan.
