U tuđoj zemlji
Di sve je strano,
Topline nema
Ljudi ni malo.
Pod tuđim krovom
Nije nam vruće,
Ništa tu toplo
Nije nam tuđe.
Ni Sunce sa Neba
Ne grije baš vruće,
Ko ono baš naše
Što sije kod kuće.
I cviće to tuđe
Ne miriše ko naše,
Ništa baš u tuđini
Nama ne paše.
Samo taj novac
Proklet on bio,
Od nas baš svako
Njega bi htio.
I tako nas je sve
U tuđinu otjerao,
Sem njega u tuđini
Ništa nam nije dano.
Umorno tilo,
Slomljene kosti,
Sa tuđinom
Triba se bosti.
I jezik svoj
Zaboravit moraš,
Dok po tuđoj ti
Zemlji toj hodaš.
I kad sve prođe
I ta penzija dođe,
Slomljenih leđa
Kući se tad pođe.
A tamo sve je
Opustilo gadno,
Zaraslo u korov
Tužno je i jadno.
Pa opet tada
Iz početka poći,
Kad svojoj kući
Rođenoj doći.
Ni ptice domaće
Ne poznaju te više,
Ni Sunce, vjetar
Niti baš kiše.
Ni kruška stara
Ne pozna te ko si,
Po sidoj te tvojoj
Ne poznaju kosi.
Za nji si stvarno
Ko neki stranac,
Jer prikino se
Taj domaći lanac.
Jer tuđa zemlja
Tuga je golema,
U njoj ti ništa
Toploga nema.
I kad se doma
Ko stranac vratiš,
Opet iz početka
Jadan ti patiš.
Zato savjet ovaj
Od mene ti primi,
Sine moj dargi
Oprosti i izvini.
Stisni ti zube
Ostani do kraja,
Od Domovine i kuće
Ni lipšega kraja.
Čuvaj ti svoju
Didovinu sine,
I očevinu milu
Što je on sačuva,
Pusti tuđinu
I proklete novce,
Jer lipše je kod kuće
Biti sritan i čuvati ovce.
U tuđoj toj zemlji
Di sve je strano,
Topline nema
Viruj ni malo.
Pod tuđim krovom
Nije nam vruće,
Ništa tu toplo
Nije nam tuđe!
02.04.2017. Brat Bojan.
