U tuđini suza zna poteći
A najviše kad se ide leeći,
Tad se sitim rodnog mista svoga
I ognjišta starog toplog moga.
Koli mi te sad miluje doli
Loži vatru u jutarnje sate,
Il samuješ u samoći svojoj
I nadaš se opet meni brate.
Još se sićam tvoje te miline
I u zimu tvoje te topline,
Skupljeni smo oko tebe bili
I beside naške pivajuć širili.
Gledam ovdi u tuđini amo
Sve na dugmad živa moja rano,
Dok čeljadi nikad na okupu
Strpali nas u stan ko u neku rupu.
E da mi se tebi sad vrnuti
Oj ognjište moje milo staro,
Ko sritniji od mene bi bio
Nikad više nebi došo amo!
20.06.2017. Brat Bojan.
