Od izvora sa Stržanja
Šuica se naša rađa,
Tu počinje da žubori
Sva vesela i razigrana.
Lipa, čista, bistra i mila
Šujičkinja Mara ju je pila,
Dok se spušta do pilane
Nije znala što su rane.
A pilana, ljudska ruka
Za nju nasta teška muka,
Piljavinom je zasuše
I tu počeše da je guše.
Probija se kroz Potkulu
Do Toljina starog mlina,
Ukroti je ljudska ruka
Meljuć žito, tvrda stina.
Kraj Bogdeškog polja stenje
Misle ljudi da se penje,
Do Ibričina starog mlina
Još ranjena jednom biva.
Al na putu ne odmara
Sustiže je opet rana,
Kod Stipića Starog mlina
Tu ponovo ranjena biva.
Izvuče se jedva živa
Do Stipića stari njiva,
Tu se rana tad proširi
Od kanalizacije tu posivi.
U Novom selu nema mira
Tu njihove cjevi prima,
Izmučena i sva jadna
Ispod mosta ljuta rana.
Smećem su je svi zasuli
Virujte mi sa svi strana,
Nestadoše svi rakovi
A i ribe ispod gdanja.
Nekad su se tu igrali
Tu pastrmke i rakovi,
A mi smo se nadmetali
Ko će veću da ulovi.
Teče dalje naša rjeka
Kroz dvi Ade i most stari,
Ispod njega žene naše
Svu su našu robu prali.
Nema više od kamena
Ravni ploča i prakljača,
Zamjenile ih peralice
I nju opet zagadiše.
Sva uništena i klonula
Kroz Šuičko polje kašlje,
Vijugava poput zmije
Kod Rimskoga mosta stade.
Okrenu se prima mistu
Pogledavši jednim skokom,
Ispod starog Rimskog mosta
Pozdravi nas suznim okom.
Tada mirna i umorna
Niz Ričinu tužna ode,
Tu se malo pročistila
Njena duša, njene vode.
Od izvora sa Stržanja
Do ponora je živa rana,
U zemlju se tad sakrila
Da bi se od svega odmorila.
I opet će izvor biti
Čista voda opet prava,
U Buško jezero se uliva
Opet bistra a i zdrava.
I dalje će da ponire
Ko Cetinja da izvire,
Pa u more plavo sići
Sva umorna do njeg stići.
Oprosti nam rjeko mila
Što smo tako ludi bili,
Zagadismo te mi cilu
Dok smo te nekad čak i pili.
Obećanje tebi dajem
Da ćemo se popraviti,
Sve na novo obnoviti
I da ćemo te opet piti.
Da i naša dica mila
Iz tebe bi vodu pila,
Kao što smo nekad i mi
Tvoju vodu iz tebe pili.
Oj Šuičani braćo mila
Neka nam je rjeka živa,
Čuvajmo je i pazimo
Da se kupamo u njoj i gazimo.
Pa i stoka nek se poji
Dragi ljudi mili moji,
I pastrmka i rak živi
Šuičani moji mili.
Neka nam je ponos, dika
Ponornica naša rika,
I potomci neka znaju
Da je lipu sačuvaju!
10.06.2009. Brat Bojan.
