I koke su se rasule po livadi
Što je Sunce obasjalo jutrom,
Proliće je i one se vesele
Kao i mi srcem a i Dušom.
Niko nije u kavezu sritan
Pa ni koke što u njemu žive,
Ništa lipše od slobode ljudi
I prolića posli ladne zime.
Lipo Sunce jutarnje to sije
Dok potočić veselo žubori,
O kako je lipo to prolitni jutro
Baš ga i ja ko kokice volim.
Proliće je radujem se njemu
Dok udišem taj prolitni zrak,
Veselit ću se ko i ove koke
Cili dan dok ne padne mrak.
A kad Sunce za brda ta zađe
I tama se spusti tad na selo,
Leći ću ja ko i koke moje
Sićajuć se tog jutra veselo!
19.04.2018. Brat Bojan.
