u smiraju ovog tužnog dana
opet mi se javljaš lica uplakana
ne znam što je dal san ili java
zašto draga drhtaj na usnama
pusti jednom uzde prošlih dana
sunčana podneva i večeri krasne
pa nećeš više biti uplakana
u ljubavi što počet će da gasne
čemu budit zaborav života
kada spava pod plaštem sudbine
nemoj draga jer to je grjehota
nek pod njenim plaštem i umine
Krešimir Čepo
