Kolika je vrijednost pisma , tajna je u tome ,
sačuvaj ga dok ostariš , pa pročitaj sinu svome .
Dragi sine ako nosiš , ti u sebi moje gene ,
molim te kad ostarim , ne galami ti na mene .
Prisjeti se dragi sine , na svoje djetinjstvo ,
jer i ti ćeš jednog dana , doći ovako isto .
Ovo ti pišem dragi sine , jer te volim jako ,
jer ćeš i ti svome sinu , pisati ovako .
Ako želiš možeš , nadodati neto novo ,
ako nemaš što , pročitaj mu samo ovo .
Ako nekad uprljam se , i nebudemo uvijek čisti ,
povrati se u djetinjstvo , jer si i ti bio isti .
Ja se sjećam tvog djetinjstva , i dok si odrastao ,
svake tvoje nestašluke , uvijek bi opraštao .
Pa te molim dragi sine , imaj to u vidu ,
kad na glavi budem imo , staru kosu sidu .
Ubrzo će evo biti , i moje stare kosti ,
na staračke nestašluke , Ti meni oprosti .
Odrast’o si dragi sine , mislim da ćeš ovo skužit ,
pokušat ću biti dobar , dok me pamet bude služit .
Nemoj da mi svaka greška , bolom se plaća ,
jer kod mnogi stari sine , dječja se pamet vraća .
Ne sudi mi za svaku grešku , ne vežime u žice ,
i sam znaš razmišljanja , kod malene dice .
Jeli svaćaš dragi sine , što ti želim sada reći ,
jer život će svojim tokom , nastaviti dalje teći .
I kako ovaj život bude , u buduće dalje tekao ,
ja se nadam jednog dana , da ćeš svatit što sam reko .
Ne pomišljaj dragi sine , da je ovo neka šala ,
ako ispoštuješ ovo , od srca ti veliko hvala .
I nek ovo pismo bude , čuvano i voljeno ,
i neka se prenosi , s koljena na koljeno .
Stanko Novaković – Uskoplje
