Još postoje
Mala sela,
U kojima
Žive ljudi.
Obučeni
Svi u crno,
Pa me više
To ne čudi.
Baka Zorka
Sama živi,
Kuća joj je
Na kraj sela.
Od rođenja
Tu je ona,
A sad kao
Stara žena.
Godinama
Putem istim,
Hodala je
Još ko mala.
Putem tim je
U školu išla,
Virujte mi
Svakog dana.
Završila
Malu školu,
Od četiri
Tad razreda.
Tad je bila
Virujte mi,
Jako sritna
I vesela.
Godine su
Mnoge prošle,
Sva joj dica
U tuđini.
Dok unuci
Svi porasli,
Jedino ih
Vidi zimi.
Jer baš liti
Ritko dođu,
Jer tada su
Svi na moru.
Svrate samo
Da baš vide,
Staru Baku
Svoju Zorku.
A ona se
Putem štapa,
Sa tim svoim
Starim štapom.
Moli Boga
Za svu dicu,
Dok unuke
Voli jako.
Veseli se
Baš Božiću,
A i Novoj
Toj godini.
Jedino se
Tada njima,
Baš veseli
I toj zimi.
I ovog će
Baš Božića,
Svi joj skupa
Opet doći.
Na Ponoćku
Svi će ići,
Ko Obitelj
Skupa poći.
Još postoje
Mala sela,
U kojima
Žive ljudi.
Tako stara
Baka Zorka,
Još se sritna
U njem budi!
10.10.2017. Brat Bojan.
