Ono kada cvit uvene
I izgubi sve latice,
Suva biljka tad postane
I ćelave baš glavice.
U proliće mlad je bio
Još pupoljak lipe glave,
Iz nje tad su baš izrasle
Te latice lipe male.
I kad se je rascvitao
Svu lipotu nama dao,
Zamiriso tom mladošču
Počastio tom radošću.
Pčelice ga i leptiri
Usrićili s vojim letom,
Odmarali na njem krila
Cilim ljudi toplim ljetom.
Ali eto vrime došlo
Starost svoje učinila,
Uvenuo cvitak mali
Dok je nekoć on lip bija!
25.05.2018. Brat Bojan.
