Na Bleiburgu grdna rano
Pogubiše dobre ptice,
Nedužne su one bile
Među njima puno dice.
Na malene i baš stare
Žalili te metke nisu,
Što i više batinjani
Bez milosti bili svi su.
U koloni Križnom putu
Izmučene, gladne, žedne,
Gonili ih kao stoku
Jadne, tužne a i bjedne.
Sudbine ti jadni ljudi
Jako teške su baš bile,
To pričahu ljudi rjetki
Žrtve što ostaše žive.
Nije lako na tom putu
Preživiti ljudi moji,
I dan-danas svako od nji
Virujte mi da se boji.
Ali zlo se nije moglo
Baš to prešutiti ljudi lako,
I pred smrt su preživjeli
Ispričali zlo nam tako.
Te grozote Križnog puta
Saznali smo ipak ljudi,
Ispričat ih triba naprid
Jer te ptice bijahu ljudi.
Bila su to tad vrimena
Tako teška posli rata,
Jer gubili su ljudi svoje
Oca, Majku. Sestru, Brata.
Ne ponovilo se zlo tog rata
I da ne digne ruku Brat na Brata,
Bože u pomoć nam Ti priteci
I da toga neće biti, Ti mi šapni, tiho reci!
11.05.2018. Brat Bojan.
