Kad se tuga
Nadvije nad Dušu,
I iz oka ona
Istjera nam suze.
Jadno srce
Pripuno je boli,
Kad mu neko
Dio njega uzme.
Naše oči
Ogledalo Duše,
Puno tuge
I žalosti često.
Tad ispuste
Suzice niz lice,
Jer u njima
Ni im više mjesto.
Ljudi znamo
Skrivati tu tugu,
Muška bolje
Nego ženska lica.
Al kad muška
Niz muško poteče,
To je onda
Sasvim druga priča.
Nisam onaj
Koji često plače,
Al mi suza
Zna niz lice teći.
Srce moje
Od kamena nije,
To vam moram
Sa Ljubavlju reći.
I ako je eto
Moje lice muško,
Srce često
Ko žensko zacvili.
E da toga
Ljudi moji nije,
Virujte mi
Nebi ljudi bili!
16.06.2017. Brat Bojan.
