O kakop smo sritni bili
U ditinstvu našem tomu,
Uspomene još naviru
U sićanju ovom momu.
Igrali se svaki dan smo
Skakajući na sve strane,
Na kolinim imali smo
Svakog dana nove rane.
I ranjena ta kolina
Nisu nikad nas bolila,
Neka nova ta nas sola
Uvik naprid je vodila.
Neumorni čekali smo
Novo jutro da to svane,
Volili smo to ditinstvo
I njegove te baš dane.
I kada se ljudi sitim
Te lipote i mladosti,
U mom srcu i u Duši
Još baš ima te radosti.
O kako bi još bar jednom
Vratio se u ditinstvo
I imao ta kolina
Ja krvava ljudi isto.
I ako je samo želja
Radujem se kao dite,
Svako ko ih od nas ima
On je kao klinac svite!
15.05.2018. Brat Bojan.
