34

1Dina, kći koju je Lea rodila Jakovu, iziđe da posjeti neke žene onoga kraja. ²Opazi je Hivijac Šekem, sin Hamora, poglavice kraja, pa je pograbi i na silu s njom leže. ³Njegovo srce prione za Dinu, Jakovljevu kćer, i on se u djevojku zaljubi. Nastojao je pridobiti djevojčino srce. ⁴Šekem je govorio i svom ocu Hamoru: »Onu mi djevojku uzmi za ženu!« ⁵Jakov sazna da je Šekem obeščastio njegovu kćer Dinu. Ali kako su njegovi sinovi bili uz blago na polju, Jakov nije poduzimao ništa dok oni ne dođu.
⁶Uto dođe k Jakovu Šekemov otac Hamor da se s njim sporazumije, ⁷upravo kad su se Jakovljevi sinovi vraćali iz polja. Kad su čuli vijest, ljudi su bili ojađeni i vrlo ljuti. Što je Šekem učinio – legavši s Jakovljevom kćeri – u Izraelu je bila sramota. To se nije smjelo trpjeti. ⁸Hamor im reče: »Moj se sin Šekem svom dušom zaljubio u vašu kćer. Dajte mu je za ženu! ⁹Sprijateljite se s nama: dajite nam svoje kćeri, a naše kćeri uzimajte sebi! ¹⁰Tako možete živjeti među nama; zemlja je pred vama da se naselite, u njoj se slobodno krećete i stječete imovinu!« ¹¹Potom Šekem reče njezinu ocu i njezinoj braći: »Da nađem milost u vašim očima, dat ću vam što zatražite. ¹²Tražite od mene koliko hoćete: sve što god zapitate dat ću, samo mi dajte djevojku za ženu.«
¹³Jakovljevi sinovi odgovore Šekemu i njegovu ocu Hamoru – govorili su s prijevarom jer je obeščastio njihovu sestru Dinu – ¹⁴te im rekoše: »Ne možemo pristati da svoju sestru damo čovjeku koji nije obrezan, jer bi to za nas bila sramota. ¹⁵Jedino ćemo je dati ako postanete kao i mi, ako obrežete sve svoje muškarce. ¹⁶Onda vam možemo davati svoje kćeri i uzimati vaše sebi, s vama se naseliti i biti jedan rod. ¹⁷A ako ne pristajete na obrezanje, uzet ćemo svoju kćer i otići.« ¹⁸Hamoru i Šekemu, Hamorovu sinu, njihov se zahtjev učini povoljan. ¹⁹Mladić nije časio da zahtjev izvrši, jer je čeznuo za Jakovljevom kćeri; a bio je najuvaženiji od svih u očevu domu.
²⁰Tako Hamor i njegov sin Šekem dođu u svoje gradsko vijeće i obrate se svojim sugrađanima ovako: ²¹»Ovaj je svijet prijazan; neka se među nama u zemlji nasele; neka se po njoj slobodno kreću; ima dosta prostora u zemlji za njih; možemo uzimati njihove kćeri sebi za žene, a njima davati svoje. ²²No ljudi će pristati da među nama žive i s nama budu jedan rod samo ako se svi naši muškarci obrežu kao što su oni obrezani. ²³Zar tako ne bi stoka koju su stekli, sve njihovo blago – bilo naše? Pristanimo, pa neka se među nama nasele!«
²⁴Svi odrasli muškarci koji imaju pravo izaći na gradska vrata poslušaše Hamora i njegova sina Šekema, pa bude obrezan svaki muškarac – svaki koji ima pravo izaći na gradska vrata.
²⁵

Osveta Šimuna i Levija

A trećega dana, dok su oni još bili u bolovima, dva Jakovljeva sina, Šimun i Levi, Dinina braća, pograbe svaki svoj mač i nesmetano dođu u grad te poubijaju sve muškarce. ²⁶Sasijeku mačem Hamora i njegova sina Šekema, uzmu Dinu iz Šekemove kuće i odu. ²⁷Ostali Jakovljevi sinovi naiđu na ubijene i opustoše grad zato što je njihova sestra bila obeščašćena. ²⁸Što je bilo krupne i sitne stoke i magaradi, u gradu i u polju, otjeraju; ²⁹opljačkaju sva njihova dobra, a svu im djecu i žene – sve što je bilo po kućama – odvedu u roblje.
³⁰Jakov reče Šimunu i Leviju: »Uveli ste me u nepriliku omrazivši me stanovnicima zemlje, Kanaancima i Perižanima. Ako se ujedine protiv mene i napadnu me, dok je nas ovako malo na broj, istrijebit će me s mojim domom.« ³¹Oni odgovore: »Zar da prema našoj sestri postupaju kao prema kakvoj bludnici?«