Lipo mi je kad sam iša
Ja ulicom i tvoje kuće,
Kraj prozora i balkona
Ositio bi miris Duše.
Bilo platno od postelje
Donje rublje i košulje,
Sušile se na balkonu
Ko Anđeo da ih čuva.
Lipo mi je bilo stvarno
A što lipo kratko traje,
I taj balkon još postoji
Al mirisa već ne daje.
I danas sam tuda prošo
Na balkonu nebi rublja,
Srce na tren opet stade
Zaboli me moja Duša.
Još ulicom tom ću ići
Bez obzira što te nije,
Miris rublja još osićam
Dok me Sunce litno grije.
Lipo mi je, stim se tješim
Sićajuć se svih tih dana,
I ako me Duša boli
Dok na srcu živa rana.
Možda jednog dana opet
Zamiriše čisto rublje,
Kad pogledam ja u srce
I u dno te svoje Duše.
Sitit ću se da sam nekad
Ja zaljubljen u te bio,
I budala kolika sam
Što od tebe to sam krio.
Sad te neko drugi ljubi
Svake noći i miluje,
Prolazeći tom ulicom
Duša, srce mi tuguje.
Lipo mi je viruj bilo
Ali više stvarno nije,
Bez obzira što nas isto
Još sa neba Sunce grije!
15.07.2018. Brat Bojan.
