Ponosan sam na Didovinu našu
Što ostade od pokojnog nam Dide,
A i Ćaći pokoj Duši dado
E tako nam došlo ljudi vrime.
Što ostade od pokojnog nam Dide,
A i Ćaći pokoj Duši dado
E tako nam došlo ljudi vrime.
Vridne ruke u Dide su bile
I u bake a i Ćeće moga,
Sad su negdi otišli svi gore
Otišli su kod našega Boga.
Naški riči il Besida mnoge
Ostaviše oni nama puno,
Čuvajmo ih ko zjenicu oka
Ko Odisej zlatno svoje runo.
Nek i naša dica to naslide
I nas nek se po tome sićaju,
Pa da oni isto svojoj dici
Naške Riči u amanet daju.
Ponosan sam ja na Didu svoga
I na Baku i Čaću ja ljudi,
Budi čovik onaj Čovik Naški
Naške riči i ti svima nudi!
16.06.2017. Brat Bojan.
