Dal se mogu zaboravit
Oni dani naši,
Svu lipotu u ditinstvu
Kad smo tu mi našli.
Šetali smo mi uz rjeku
Držali za ruke,
I slušali kreketanje
Te od žaba zvuke.
Dok se riba podikoja
Izbacila vani,
Uzdasi su bili tada
Jako znani nami.
Tvoje lice to radosno
Veselilo se,
Dok lipotu tu gledalo
I smijalo se.
Žuti leptir i šareni
Gonali se tu,
I ko može zaboravit
Tu lipotu svu.
Dal se može zaboravit
To ditinstvo naše,
Još tu šetam pokraj rjeke
I jako mi paše.
Samo tvoje ruke nema
Što mi nedostaje,
Kreket žaba još se čuje
Dok uspomena traje.
Dal se mogu zaboravit
Oni dani naši,
Kad smo našu u ditinstvu
Tu lipotu našli!
26.05.2017. Brat Bojan.
